Robert K. Merton - O teorijskoj sociologiji
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Filozofski fakultet, Novi Sad

Uvod
Prvi odeljak govori o distiktivnim funkcijama istorije sociološke teorije koja se danas upotrebljava. Robert Merton smatra da ne treba ispitivati pretpostavku da je sadašnja teorija zasnovana na nasleđu iz prošlosti, ali, naravno postoje izvesne vrednosti u ispitivanju intelektualnih zahteva za čistom istorijom sociologije, isto kao što je vredno razmotriti kako je sociološka teorija povezana sa teorijama prethodnika.
U drugom i trećem odeljku se radi o tome da se poslednjih decenija teorijama srednjeg obima posvećuje velika pažnja. Takođe se sugeriše okvir društvene teorije koju opisujemo kao funkcionalnu analizu. On se bazira na paradigmu koja kodifikuje pretpostavke, pojmove i procedure koje su bile implicitne, u funkcionalne interpretacije razvijene na području sociologije, socijalne psihologije i socijalne antropologije.
Četvrti odeljak razdvaja povezane, ali različite tipove istraživanja koji su često obuhvaćeni nejasno korišćenim terminom sociološka teorija: metodologija ili logika procedura, opšte orijentacije, analiza pojmova, empirijske generalizacije i teorija u užem smislu.
I na kraju u petom odeljku se ispituje druga strana ove recipročne relacije između teorije i istraživanja: različite uticaje empirijskog istraživanja na razvoj sociološke teorije. Takođe ovaj odeljak detaljno prikazuje kako empirijsko istraživanje inicira teoriju, ponovo je definiše, stvara nove fokuse teorije i naravno razjašnjava je.
O istoriji i sistematici sociološke teorije
Sociolozi podržavaju najužu koncepciju istorije sociološke teorije kao zbirke kritičkih pregleda prethodnih teorija, koje su začinjene kratkim biografijama glavnih teoretičara. Takva konceocija istorije teorije u stvari nije ni istorija ni sistematika, nego je više kao neki promišljen hibrid. Tačnije, ta koncepcija je anomalija savremenog intelektualnog rada, i ona upozorava na reviziju uloga sociologa i istoričara.
Istoričari pažljivo sakupljaju usmerenu istoriju bliske prošlosti nauke i snimaju usmerene inervjue sa glavnim učesnicima te istorije, dok sociolozi nastavljaju da posmatraju istoriju sociološke teorije kao seriju kritičkih pregleda sukcesivnih teorijskih problema.
Koncepcija istorije socioloških ideja kao niza kritičkih prikaza objavljenih ideja kaska daleko iza odavno poznate stvarnosti. I tada je bilo poznato da istorija i sistematika naučne teorije zahtevaju različite vrste osnovnih materijala. Na samom početku sedamnaestog veka Bacon je u isto vreme požalio i primetio: Ni jedno znanje nije nikad prikazano redom kojim je saznato, mada se čini da jeste, budući da tvrdnje koje slede koriste tvrdnje koje im prethode radi dokazivanja ili demonstriranja.
To što Bacon govori jeste da se sirovi materijali potrebni za istoriju i sistematiku nauke bitno razlikuju. Ali, s obzirom na to da naučnici obično obavljaju svoje ideje i nalaze ne zato da bi istoričarima pomogli da rekonstuišu metode, već da bi upoznali svoje savremenike, i možda neka buduća pokolenja, sa naravno sopstvenim doprinosima nauci, oni su u velikoj meri nastavili da objavljaju svoje radove u logički uverljivom a nikako u istorijskom deskriptivnom maniru.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]